odradjeni chapteri x86 i boot

1 files changed, 60 insertions, 15 deletions

diff --git a/kernel.tex b/kernel.tex
index e112c36..6980280 100644
--- a/kernel.tex
+++ b/kernel.tex
@@ -308,30 +308,43 @@ Specifichna uloga segmentnih registara:
 

 Realni mod karakterishe 20-tobitna segmentirana memorija shto znachi da se

 mozhe adresirati samo malo vishe od jednog megabajta. Svi procesori pochev od

-80286 zapochinju u ovom modu nakon paljenja rachunara. Da bi mogli da

-adresiramo vishe memorije potrebno je da koristimo segmentne registre.\\

+80286 zapochinju u ovom modu nakon paljenja rachunara zbog kompatibilnosti. Da

+bi mogli da adresiramo vishe memorije potrebno je da koristimo segmentne

+registre.\\

 

 Postupak kojim iz realnoh moda prelazimo u zashtic1en mod naziva se daleki skok

 {\eng ("far jump")} gde pri postavljanju segmentnih registara "skachemo" iz

 jednog segmenta u drugi. Daleki skok najchesh\/c1e podrazumeva promenu selektora

 segmenta, koji se nalazi u segmentu koda, i koji pokazuje na segment koda u

-kome se nalaze funkcije koje se trenutno izvrshavaju.

+kome se nalaze instrukcije koje se trenutno izvrshavaju.

 

 \section{Segmentacija}

 \medskip

 

 Segmentacija je reshenje kojim se omoguc1ava adresiranje vishe memorije nego

 shto je to hardverski predvidjeno. Segmentacija se postizhe korish\/c1enjem

-offseta.

-

-%{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Segmentation}}

+{\eng offset}-a. Sa segmenatcijom smo u realnom modu da adresiramo memoriju sa

+20 umesto predvidjenih 16 bitova.

 

 \section{{\eng Protected mode}}

 \medskip

 

 Zashtic1en mod je stanje procesora u kojem procesor ima pun pristup celom

-opsegu

-memorije za razliku od realnog moda.

+opsegu memorije za razliku od realnog moda. Maksimalna velichina {\eng RAM}

+memorije koju arhitektura {\eng i386} podrzhava je {\eng 4GB} upravo zbog

+velichine registra od 32 bita ($2^{32}B = 4GB$). Neki procesori koji

+podrzhavaju {\eng PAE - Physical Address Extension} podrzhavaju i adresiranje

+memorija preko 64 bita. Kasnije je na ovom starndardu utemeljeno i adresiranje

+memorija na {\eng X86\_64}.\\

+

+Adresiranje svih 32 bita memorije postizhe se  korish\/c1enjem stranichenja

+({\eng "paging"}), koje nam dozvoljava da mapiramo fizichku memoriju na

+virtuelnu. Na taj nachin prilikom izvrshavanja svakog programa mozhe se

+zavarati program tako da misli da njegovo izvrshavanje krec1e od pocheka

+memorije. Na taj nachin znachajno nam je olakshano izvrshavanje programa jer

+nam svi programi postaju nezavisni od adrese fizichke memorije gde se oni

+zapravo nalaze, dok prilikom kreiranja programa mozhemo fiksno postaviti adresu

+prve instrukcije.

 

 %{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Protected_Mode}}

 

@@ -345,8 +358,8 @@ memorije za razliku od realnog moda.
 

 Od pritiska dugmeta za paljenje rachunara, pa do uchitavanja operativnog sitema

 postoji ceo jedan proces. Nakon pritiska dugmeta rachunar prvo izvrshava {\eng

-POST (Power On Self Test)} koji je jedna od pochetnih faza {\eng BIOS}-a {\eng

-(Basic Input Output System)}. U {\eng POST}-u rachunar pokushava da

+POST (Power On Self Test)} rutinu koja je jedna od pochetnih faza {\eng BIOS}-a

+{\eng (Basic Input Output System)}. U {\eng POST}-u rachunar pokushava da

 incijalizuje komponente rachunarskog sistema i proverava da li one ispunjavaju

 sve uslove za startovanje rachunara. Ukoliko je ceo proces proshao bez greshaka

 nastavlja se dalje izvrshavanje {\eng BIOS}-a. {\eng BIOS} sada ima ulogu da

@@ -358,20 +371,52 @@ sistema u ram memoriju rachunara. Taj program se naziva {\eng Bootloader}.
 \section{{\eng Bootloader}}

 \medskip

 

-{\eng Bootloader} je program koji se nalazi u prvih 512bitova medijuma u {\eng

-MBR} odeljku, i njegov zadatak je da uchita jezgro operativnog sistema u ram

-memoriju i preda mu dalje upravljanje.

+{\eng Bootloader} je program koji se nalazi u prvih 512 bajtova medijuma u

+{\eng MBR} odeljku, i njegov zadatak je da uchita jezgro operativnog sistema u

+{\eng RAM} memoriju i preda mu dalje upravljanje. Zbog kompleksnosti danashnjeg

+softvera, 512 bajtova je vrlo malo za uchitavanje celog {\eng bootloader}-a. Iz

+tog razloga neki {\eng bootloader}-i razdvojeni su u vishe delova

+(najchesh\/c1e) 2. Prvi deo je vrlo mali i staje u 512 bajtova {\eng

+MBR}-a i on sluzhi samo da bi uchitao drugi deo u kome se nalazi glavni kod

+koji dalje predaje upravljanje jezgru operativnog sistema.\\

+

+Neki od najpopularnijih {\eng bootloader}-a jesu {\eng GRUB, LILO,

+systemd-boot, rEFInd}, kao i {\eng Windows Boot Manager}. Za potrebe ovog

+operativnog sistema korish\/c1en je {\eng GRUB} o kome c1e biti vishe rechi u

+odeljku Korish\/c1eni alati.

 

 %{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Bootloader}}

 

 \section{{\eng Multiboot2}}

 \medskip

 

+{\eng Multiboot} specifikacija je otvoreni standard koji jezgrima obezbedjuje

+ujednachen nachin pokretanja od strane bootloadera usaglashenih sa ovom

+specifijkacijom. Jedna od prvih stvari koji nashe jezgro uradi je postavljanje

+konstanti definisanih {\eng multiboot} standardom da bi bilo prepoznato od

+strane {\eng bootloader}-a i da mu bilo predato dalje upravljanje.

+

 \section{{\eng ELF}}

 \medskip

 

-{\eng ELF} je format binarni fajl koji se sastoji od tachno odredjenih sekcija

-i koji mozhe da se pokrene.

+{\eng ELF} je format za skladishtenje programa ili fragmenata programa na

+disku, kreiran kao rezultat kompajlovanja i linkovanja. {\eng ELF} fajl je

+podeljen na odeljke. Za program koji mozhe da se izvrshi, postoje sledec1i

+odeljci: odeljak sa tekstom za kod, odeljak sa podacima za globalne promenljive

+i odeljak "Rodata" koji obično sadrži konstantne niske ({\eng Read only data}).

+{\eng ELF} fajl sadrzhi zaglavlja koja opisuju kako ovi odeljci treba da budu

+uskladishteni u memoriji.\\

+

+Ovaj format definisan je u {\eng System V ABI} ({\eng System V Application

+Binary Interface}) koji je set specifikacija koji definishe pozivanje funkcija,

+format objektnih fajlova, format fajlova koji mogu da se izvrshe, dinamicho

+linkovanje kao i mnoge druge.\\

+

+Funkcije arhitekture {\eng i386} po konvenciji povratne vrednosti chuvaju u

+{\eng eax} registru, dok se vrednosti koje ne staju u 32 bita {\eng eax}

+registra "prelivaju" u {\eng edx} registar. Ova informacija c1e nam biti

+kljuchna kada budemo pozivali funkcija napisane u {\eng C}-u iz {\eng

+Assembler}-a.

 

 %{\eng\url{https://wiki.osdev.org/ELF}}