promene nakon tri meseca; x86 chapter doradjen

1 files changed, 66 insertions, 73 deletions

diff --git a/kernel.tex b/kernel.tex
index 1d3847a..e112c36 100644
--- a/kernel.tex
+++ b/kernel.tex
@@ -77,8 +77,7 @@
 

 \vspace*{10pt}

 \begin{center}

-    {\naslov Izrada \textbf{\eng\Large X86 32bit i686} jezgra operativnog

-    	sistema}

+    {\naslov Izrada \textbf{\eng\Large 32bit X86} jezgra operativnog sistema}

 \end{center}

 

 \vspace*{70mm}

@@ -159,12 +158,23 @@ potrebnom za njegovo razumevanje.
 \chapter{{\eng X86} arhitektura}

 \bigskip

 

-{\eng X86} arhitektura je probitno bila osmobitna (sadrzhala je registre

-duzhine 8 bitova), 16bitna, zatim 32bitna i na kraju 64bitna. Danas 64bitnu

-{\eng X86} arhitekturu znamo kao i {\eng{} AMD64}, {\eng X86-64} ili {\eng

-X86\_64}.\\

+{\eng X86} je familija arhitektura {\eng CISC} seta instrukcija razvijena od

+strane Intel-a koja je bazirana na 8086 mikroprocesoru. 8086 je nastao 1978.

+kao shesnaestobitna ekstenzija 8080 osmobitnog mikroprocesora, da bi 1985.

+godine nastao 80386 sa velichinom registra od chak 32 bita. Svi procesori iz

+ove familije nose zajednichki naziv upravo po sufiksu 86 koji se pojavljuje u

+imenima svih ovih procesora.\\

+

+U periodu od 1999. do 2003. {\eng AMD} je proshirio velichinu registra na 64 bita

+i ta arhitektura ima vishe naziva od kojih su najkorisheniji: {\eng x86\_64,

+amd64} i {\eng x64}. Velika vec1ina uredjaja danas koristi {\eng x86\_64} arhitekturu

+procesora.\\

+

+Jezgo operativnog sistema prikazano u ovom radu bazirano je na {\eng X86}

+arhitekturi sa registrom velichine 32 bita. Konkretna verzija ove arhitekture

+je {\eng i386}. Ova verzija dobila je ime po Intelovom mikroprocesoru pod

+imenom 80386 shto oznachava trec1u generaciju {\eng X86} arhitekture.

 

-Zajedno sa {\eng ARM}-om jedna od najkorish\/c1enijih arhitektura danashnjice.

 

 \section{Registri procesora}

 \medskip

@@ -173,12 +183,11 @@ Postoji vishe vrsta registara procesora\cite[75]{misc:1}. Neki od osnovnih
 registara koje je potrebno pomenuti dati su u tekstu koji sledi. Razlog zbog

 kojeg su navedena i imena registara prethodnih verzija {\eng X86} arhitekture

 je zbog toga shto je moguc1e adresirati prvih {\eng x} bitova ako se koristi

-ime

-registra za {\eng x}-tobitnu verziju {\eng X86} arhitekture. Naravno, ovo vazhi

-samo

-ukoliko je duzhina registra vec1a ili jednaka duzhini registra chiju notaciju

-koristimo.\\

+ime registra za {\eng x}-tobitnu verziju {\eng X86} arhitekture. Naravno, ovo

+vazhi samo ukoliko je duzhina registra vec1a ili jednaka duzhini registra chiju

+notaciju koristimo.

 

+\newpage

 Registri opshte namene:\\[1mm]

 {\eng\begin{tabular}{|c|c|c|c|c|c|c|c|c|}

 \hline

@@ -254,7 +263,7 @@ od ostalih registara opshte namene.\\
 

 Na taj nachin kompajleri vec1inu vremena kreiraju bolji asemblerski kod nego

 ljudi, prosto iz razloga jer svaki od registara opshte namene takodje koriste i

-za njihovu specificnu funkciju svaki put gde je to moguc1e.

+za njihovu specifichnu funkciju svaki put gde je to moguc1e.

 

 Specifichna uloga registara opshte namene:

 \begin{itemize}

@@ -297,18 +306,23 @@ Specifichna uloga segmentnih registara:
 \section{{\eng Real mode}}

 \medskip

 

-Realni mod je stanje procesora u kojem nam je dozvoljeno adresiranje samo prvih

-20 megabajta memorije. Prelazak iz realnog u zastic1eni mod postizhe se dalekim

-skokom

-{\eng "far jump"}.

+Realni mod karakterishe 20-tobitna segmentirana memorija shto znachi da se

+mozhe adresirati samo malo vishe od jednog megabajta. Svi procesori pochev od

+80286 zapochinju u ovom modu nakon paljenja rachunara. Da bi mogli da

+adresiramo vishe memorije potrebno je da koristimo segmentne registre.\\

 

-%{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Real_Mode}}

+Postupak kojim iz realnoh moda prelazimo u zashtic1en mod naziva se daleki skok

+{\eng ("far jump")} gde pri postavljanju segmentnih registara "skachemo" iz

+jednog segmenta u drugi. Daleki skok najchesh\/c1e podrazumeva promenu selektora

+segmenta, koji se nalazi u segmentu koda, i koji pokazuje na segment koda u

+kome se nalaze funkcije koje se trenutno izvrshavaju.

 

 \section{Segmentacija}

 \medskip

 

 Segmentacija je reshenje kojim se omoguc1ava adresiranje vishe memorije nego

-shto je to hardverski predvidjeno.

+shto je to hardverski predvidjeno. Segmentacija se postizhe korish\/c1enjem

+offseta.

 

 %{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Segmentation}}

 

@@ -575,15 +589,12 @@ Takodje je napisao i \cite{book:915673}.
 

 \section{{\eng Linux}}

 \medskip

+Svako mozhe da doprinese Linuks jezgru.

 

 \section{{\eng BSD}}

 \medskip

 \cite{book:1310096}

 

-\section{{\eng Mmurtl}}

-\medskip

-

-\cite{book:658757}

 %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%

 %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%

 %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%

@@ -602,7 +613,7 @@ Takodje je napisao i \cite{book:915673}.
 \chapter{Jezgro operativnog sistema}

 \bigskip

 

-Rad je prvobitno bio zamisljen kao postupno izlaganje nastajanja ovog

+Rad je prvobitno bio zamishljen kao postupno izlaganje nastajanja ovog

 operativnog sistema, ali se kasnije autor odluchio da ipak izlozhi samo

 trenutnu verziju rada, s obrzirom na to da bi rad bio nepotrebno duzhi.

 

@@ -610,7 +621,7 @@ trenutnu verziju rada, s obrzirom na to da bi rad bio nepotrebno duzhi.
 \medskip

 %{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Bare_Bones}}

 

-{\eng as/boot.s}:

+{\eng as/boot.s}:\\

 

 U prvom delu postavljamo promenljive na vrednosti koje su odredjene {\eng

 Multiboot2} standardom da bi {\eng bootloader} prepoznao nashe jezgro.

@@ -622,47 +633,33 @@ tako da za svaku promenljivu ostavljamo 32 bita prostora.
 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot2.s}\srb\end{minipage}

 

-Postavljamo funkcije koje cemo definisati u ovom fajlu za globalne da bi smo

-kasnije mogli da ih pozivamo iz {\eng C}-a.

+Postavljamo promenljive koje chuvaju adrese na kojima pochinju segmenti koda i

+podataka, redom.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot3.s}\srb\end{minipage}

 

-Funkcija za uchitavanje {\eng gdt} tabele.

-

-\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot4.s}\srb\end{minipage}

-

-Funkcija za uchitavanje {\eng idt} tabele.

-

-\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot5.s}\srb\end{minipage}

-

-Funkcije koje su zaduzene za razmenu informacija preko magistrale za

-ulaz/izlaz. Koristi se pri inicijalizaciji {\eng IRQ}-a i korish\/c1enju

-tastature.

-

-\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot6.s}\srb\end{minipage}

-\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot7.s}\srb\end{minipage}

-

-Segmenti za kod i podatke koji su postavljeni u {\eng gdt} tabeli.

-

-

 Definishemo sekciju {\eng bss} u kojoj kreiramo stek i dodeljujemo mu 16

 kilobajta.

 

+\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot4.s}\srb\end{minipage}

 

 Definishemo pochetnu funkciju {\eng \_start} pozivajuc1i funkciju za

 inicijalizaciju {\eng gdt} tabele i "skachemo" na segment koda. Ovaj postupak

 ima naziv {\eng "far jump"} jer skachemo van tekuc1eg segmenta.

 

+\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot5.s}\srb\end{minipage}

 

 U segmentu koda postavljamo segmentne registre na adresu segmenta podataka.

 Zatim postavljamo {\eng esp} registar na pochetak steka koji smo

-inicijalizovali

-u {\eng bss} sekciji i predajemo upravljanje {\eng kernel\_main} funkciji.

+inicijalizovali u {\eng bss} sekciji i predajemo upravljanje {\eng

+kernel\_main} funkciji.

 

+\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot6.s}\srb\end{minipage}

 

 Postavljamo velichinu funkcije {\eng \_start} shto nam kasnije mozhe biti

 korisno pri {\eng debug}-ovanju.

 

+\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot7.s}\srb\end{minipage}

 

 

 \section{Ispis na ekran - {\eng VGA}}

@@ -673,8 +670,7 @@ korisno pri {\eng debug}-ovanju.
 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga1.c}\srb\end{minipage}

 

 Primetimo da u {\eng C}-u koristimo {\eng uintX\_t} promenljive. To je zbog

-toga

-shto nam je u ovakvom okruzhenju vrlo bitno da pazimo na velichinu koju

+toga shto nam je u ovakvom okruzhenju vrlo bitno da pazimo na velichinu koju

 zauzimaju promenljive.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga2.c}\srb\end{minipage}

@@ -689,17 +685,16 @@ boju karaktera.
 Na {\eng VGA} izlaz ispisujemo tako shto pochev od adrese {\eng 0xB80000}

 pishemo shesnaestobitne vrednosti koje se prevode u karaktere i njihovu boju. 8

 znachajnijih bitova odredjuju boju karaktera dok preostalih 8 bitova

-oznachavaju

-karakter.

+oznachavaju karakter.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga5.c}\srb\end{minipage}

 

-Funkcija koja ispisuje karakter na monitoru.

+Funkcija koja ispisuje odredjeni karakter na ekranu.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga6.c}\srb\end{minipage}

 

-Fukcija koja pomera sve do sada ispisano za jedan red na dole i oslobadja novi

-red kada ponestane mesta na ekranu.

+Fukcija koja pomera sve do sada ispisano za jedan red na gore i oslobadja novi

+red za ispis kada ponestane mesta na ekranu.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga7.c}\srb\end{minipage}

 

@@ -708,13 +703,14 @@ polje na ekranu.
 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga8.c}\srb\end{minipage}

 

-Funkfija koja postavlja brojache kolone i reda na proshlo polje na ekranu.

+Funkfija koja postavlja brojache kolone i reda na prethodno polje na ekranu i

+koristi se prilikom brisanja prethodno ispisanih karaktera.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga9.c}\srb\end{minipage}

 

-Funkcija koja ispisuje jedan karakter na ekran. Proverava da li je potrebno

-ispisati novi red umesto karaktera {\eng '$\backslash$n'}, kao i da li je

-potrebno osloboditi novi red ukoliko se ekran popunio.

+Funkcija koja ispisuje jedan karakter na ekranu. Funkcija proverava da li je

+potrebno ispisati novi red umesto karaktera {\eng '$\backslash$n'}, kao i da li

+je potrebno osloboditi novi red ukoliko se ekran popunio.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga10.c}\srb\end{minipage}

 

@@ -723,8 +719,7 @@ Funkcija koja ispisuje niz karaktera na ekran.
 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga11.c}\srb\end{minipage}

 

 Funcija koja ispisuje celobrojnu vrednost na ekran tako shto je prvo pretvori u

-niz

-karaktera a zatim iskoristi prethodnu funkciju.

+niz karaktera a zatim iskoristi prethodnu funkciju.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga12.c}\srb\end{minipage}

 

@@ -733,8 +728,8 @@ karaktera a zatim iskoristi funkciju za ispis niza karaktera.
 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga13.c}\srb\end{minipage}

 

-Funkcija koja brishe sve sa ekrana i postavlja brojache kolone i reda na

-pochetnu poziciju.

+Funkcija koja brishe sve do sada ispisane karaktere sa ekrana i postavlja

+brojache kolone i reda na pochetnu poziciju.

 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga14.c}\srb\end{minipage}

 

@@ -746,7 +741,16 @@ pochetnu poziciju.
 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt1.h}\srb\end{minipage}

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt2.h}\srb\end{minipage}

+

+Format u kom rachunar prihvata unos pojedinachnih definicija segmenata.

+Primetimo {\eng \_\_attribute\_\_((packed))}, na kraju definicije strukture. To

+nam oznachava da se nece ostavljati mesta u memoriji izmedju promenljivih

+unutar strukture, vec1 c1e se "pakovati" jedna do druge u memoriji.

+

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt3.h}\srb\end{minipage}

+

+Format koji rachunar prihvata za tabelu svih definicija segmenata.

+

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt4.h}\srb\end{minipage}

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt5.h}\srb\end{minipage}

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt6.h}\srb\end{minipage}

@@ -755,21 +759,10 @@ pochetnu poziciju.
 

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt1.c}\srb\end{minipage}

 

-Format u kom rachunar prihvata unos pojedinachnih definicija segmenata.

-Primetimo {\eng \_\_attribute\_\_((packed))}, na kraju definicije strukture. To

-nam oznachava da se nece ostavljati mesta u memoriji izmedju promenljivih

-unutar strukture, vec1 c1e se "pakovati" jedna do druge u memoriji.

-

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt2.c}\srb\end{minipage}

 

-Format koji rachunar prihvata za tabelu svih definicija segmenata.

-

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt3.c}\srb\end{minipage}

 

-Funcija iz asemblera koja uchitava tabelu segmenata, kreiranu u sledec1ih

-nekoliko funcija, u odgovarajuc1i registar. Ovu funciju smo imali priliku

-videti u pochetnom fajlu.

-

 \begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt4.c}\srb\end{minipage}