BSD

1 files changed, 34 insertions, 16 deletions

diff --git a/kernel.tex b/kernel.tex
index b278916..ead876e 100644
--- a/kernel.tex
+++ b/kernel.tex
@@ -84,7 +84,7 @@
 \setlength{\columnsep}{50pt}

 \begin{multicols}{2}

  {\noindent \imen Uchenik:

-\\Aleksa Vuchkovic1  $\operatorname{IV}$d}

+\\Aleksa Vuchkovic1  $\operatorname{IV}$c}

 

 

 { \noindent \hfill \imen Mentor:\\

@@ -131,7 +131,7 @@ Ceo kod je pisan u {\eng GNU Asembler}-u i {\eng C}-u i mozhe se nac1i na
 Kod, zajedno sa svim alatima za njegovo korishenje i upotrebu, je dostupan pod

 {\eng GPLv3} licencom.

 

-Ovaj projakat se konstantno unapredjuje i nemoguc1e je odrzhavati

+Ovaj projekat se konstantno unapredjuje i nemoguc1e je odrzhavati

 sinhronizovanim fajlove koji sachinjavaju operativni sistem, a koji se

 istovremeno pominju u ovom radu. Iz tog razloga, rad c1e biti napisan za

 verziju operativnog sistema 1.0.0. Na stranici {\eng GitHub}-a ova verzija se

@@ -148,7 +148,7 @@ drugi sistem/arhitekturu na trenutnom sistemu/arhitekturi. Na taj nachin i
 drugi ljudi osim autora mogu doprineti izradi i pobojshanju ovog operativnog

 sistema u buduc1nosti.\\

 

-Ovaj projakat ima za cilj da prikazhe postupak kreiranja jednog za sada

+Ovaj projekat ima za cilj da prikazhe postupak kreiranja jednog za sada

 vrlo jednostavnog operativnog sistema, kao i da potkrepi chitaoce teorijom

 potrebnom za njegovo razumevanje.

 

@@ -309,7 +309,7 @@ Specifichna uloga segmentnih registara:
 Realni mod karakterishe 20-tobitna segmentirana memorija shto znachi da se

 mozhe adresirati samo malo vishe od jednog megabajta. Svi procesori pochev od

 80286 zapochinju u ovom modu nakon paljenja rachunara zbog kompatibilnosti. Da

-bi smo mogli da adresiramo vishe memorije potrebno je da koristimo segmentne

+bismo mogli da adresiramo vishe memorije potrebno je da koristimo segmentne

 registre.\\

 

 Postupak kojim iz realnoh moda prelazimo u zashtic1en mod naziva se daleki skok

@@ -650,7 +650,7 @@ primer principa koji su prikazani u njegovoj knjizi "Operativni sistemi: Dizajn
 i Implementacija" ({\eng Operating Systems: Design and

 Implementation})\cite{book:1400099}. Osim ove knjige Tanenbaum napisao je i

 mnoge druge koje mogu biti od koristi svima koji zhele da se bave dizajnom

-operativnih sistema kao shto su \cite{book:821745} \cite{book:915673}.

+operativnih sistema\cite{book:821745}\cite{book:915673}.

 Zanimljiva chinjenica je da je {\eng Minix} najpopularniji operativni sistem

 chije jezgro koristi mikrokernelsku arhitekturu.\\

 

@@ -684,8 +684,26 @@ FreeBSD\cite{book:1310096}, OpenBSD} i {\eng NetBSD}. Svaki od njih ima
 razlichite ciljeve ali svi se slazhu u jednom: softver mora ostati minimalan.

 Svi ovi operativni sistemi svoje sistemske programe i biblioteke imaju napisano

 u duplo ako ne i nekoliko puta manje linija koda nego {\eng GNU/Linux}. To ih chini

-mnogo lakshim za odrzhavanje, ali i mnogo sigurnijim. 

-

+mnogo lakshim za odrzhavanje, ali i mnogo sigurnijim.\\

+

+{\eng BSD} oprativni sistemi razlikuju se od {\eng GNU/Linux}-a po tome shto su

+kod {\eng BSD}-a jezgro i korisnichki programi celina koje je nastala od

+strane jednog tima ljudi i odrzhavaju se uporedo, dok je kod {\eng GNU/Linux}-a

+jezgro {\eng Linux}, a {\eng GNU Coreutils} chini korisnichke programe {\eng

+(user space)} i njihov razvoj je potpuno nezavisan. Zbog te chinjenice, {\eng

+BSD} je mnogo lakshe odrzhavati i mnogo brzhe se mogu implementirati nove ideje

+i moguc1nosti, prosto iz razloga shto ne zavisi od druge strane da se pre svega

+uskladi, a potom i implementira datu promenu. \\

+

+Takodje osim gore navedenih razlika, josh jedna veoma bitna razlika je to shto

+{\eng BSD} koristi {\eng MIT} licencu dok {\eng GNU/Linux} koristi {\eng

+GPLv2/GPLv3} licencu. To znachi da za {\eng BSD} sisteme nakon modifikacije ne

+moramo uchiniti kod javno dostupnim. Ta chinjenica chini {\eng BSD}

+vrlo primamljivim za velike korporacije koje na taj nachin svoja softverska

+reshenja mogu bazirati na vec1 postojec1im. Tako na primer mnoge konzole

+pokrec1u upravo izmenjenu verziju {\eng FreeBSD}-a, dok sa druge strane imamo i

+kompanije poput {\eng Apple}-a koja takodje koristi {\eng FreeBSD}, ali kao

+podlogu za svoje operativne sisteme za rachunare i mobilne telefone.

 

 

 %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%

@@ -711,7 +729,7 @@ U tekstu koji sledi mozhe se videti koje sve funkcije skripta sadrzhi.
 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=sh,linerange={131-140}]{include/00.build/setup.sh}\srb\end{minipage}\smallskip

 

 Skripta prvo skida izvorni kod {\eng binutils}-a i {\eng GCC}-a, ekstraktuje iz

-arhive, a zatim je {\eng patchuje} (primenjuje skup izmena). Nakon toga

+arhive, a zatim je {\eng patch}-uje (primenjuje skup izmena). Nakon toga

 korish\/c1enjem {\eng GCC} kompajlera na {\eng host} sistemu, kompajluje se

 poseban {\eng GCC} kompajler koji sluzhi za kompajlovanje izvornog koda

 namenjenog jezgru ovog operativnog sistema. Nakon toga on se instalira na

@@ -737,9 +755,9 @@ Konkretno kod ovog jezgra postoje josh dva {\eng Makefile}-a, a tichu se koda
 napisanog u {\eng C}-u, kao i koda napisanog u {\eng GNU Assembler}-u za {\eng

 X86} arhitekturu.\\

 

-Na taj nachin bi sa lakoc1om projakat mogao biti proshiren na vishe razlichitih

+Na taj nachin bi sa lakoc1om projekat mogao biti proshiren na vishe razlichitih

 arhitektura procesora shto je i autorov plan u buduc1nosti. Biblioteke,

-interaktivan {\eng shell}, kao i drajver za tastaturu napisan za ovo jezgo se

+interaktivni {\eng shell}, kao i drajver za tastaturu napisan za ovo jezgo se

 ne bi menjali, dok bi zbog specifichnosti druge arhitekture bile promenjene

 komponente zaduzhene za pochetnu inicijalizaciju i kontolisanje hardvera na

 najnizhem nivou.

@@ -832,7 +850,7 @@ Funkcija koja ispisuje odredjeni karakter na ekranu.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga6.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Fukcija koja pomera sve do sada ispisano za jedan red na gore i oslobadja novi

+Funkcija koja pomera sve do sada ispisano za jedan red na gore i oslobadja novi

 red za ispis kada ponestane mesta na ekranu.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga7.c}\srb\end{minipage}\smallskip

@@ -923,8 +941,8 @@ izvornog fajla.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt1.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Funkcija napisana u {\eng Assembler}-u koja uchitava tabelu deskriptora u\\

-predvidjeni registar.

+Funkcija napisana u {\eng Assembler}-u koja uchitava tabelu deskriptora u

+\text predvidjeni registar.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt2.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

@@ -962,7 +980,7 @@ procesor pauzira ono shto trenutno radi i predaje upravljenje odredjenoj funkcij
 

 Funkcija je duzhna da dojavi procesoru da je c1e ona preuzeti ({\eng

 handle}-ovati) taj prekid i ukoliko je prekid fatalan (deljenje nulom, {\eng

-triple fault},...) fukcija ima zadatak da ukloni novonastali problem i obezbedi

+triple fault},...) funkcija ima zadatak da ukloni novonastali problem i obezbedi

 operativnom sistemu oporavak od greshke.\\

 

 {\eng include/source/idt.h}:

@@ -998,7 +1016,7 @@ Assembler}-u, a koja uchitava tabelu prekida u odgovarajuc1i registar.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/05.irq/idt1.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Asemblerska fukcija koja uchitava pokazivach na tabelu prekida u

+Asemblerska funkcija koja uchitava pokazivach na tabelu prekida u

 predvidjeni registar.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/05.irq/idt2.c}\srb\end{minipage}\smallskip

@@ -1091,7 +1109,7 @@ funkciji.
 

 {\eng Heap} za ovo jezgro kotisti algoritam\cite{book:1412} bitmape da bi na

 najefikasniji nachin chuvalo podatke o trenutno korishc1enim blokovima. Hip nam

-sluzhi da bi smo dinamichki alocirali memoriju, tj. da bi smo mogli da

+sluzhi da bismo dinamichki alocirali memoriju, tj. da bismo mogli da

 koristimo globalne promenljive, kao i promenljive chiji zhivotni vek mora biti

 dugotrajniji od funkcije u kojoj je ta promenljiva nastala.\\