lektorisanje

3 files changed, 96 insertions, 89 deletions

diff --git a/include/00.build/Makefile b/include/00.build/Makefile
index 03b5c11..d11d742 100644
--- a/include/00.build/Makefile
+++ b/include/00.build/Makefile
@@ -39,7 +39,7 @@ GCC_USR_DIR=$(shell $(CC) -print-file-name=)
 
 
 # TARGET
-TARGET=myos
+TARGET=aleksa_os
 BINARY=$(BUILD_DIR)/$(TARGET).bin
 ISO=$(TARGET).iso
 
@@ -66,9 +66,12 @@ GRUB.CFG=$(SOURCE_DIR)/grub.cfg
 
 
 # RULES
-.PHONY: all compile run run-iso clean install_headers
+.PHONY: all clean compile install_headers iso run run-iso
 all: compile
 
+clean:
+	$(RM) $(BUILD_DIR) $(ISO_DIR) $(ISO)
+
 $(BINARY): $(OBJ)
 	$(CC) -T $(LINKER) -o $(BINARY) $(CFLAGS) -nostdlib -lgcc $(OBJ)
 
@@ -80,19 +83,22 @@ compile:
 	@$(MAKE) --directory $(SOURCE_DIR)
 	$(MAKE) $(BINARY)
 
-$(ISO): $(BINARY)
-	grub-file --is-x86-multiboot $(BINARY)
+$(ISO): $(OBJ) $(GRUB.CFG)
+ifeq ($(shell ./scripts/is_multiboot.sh), 0)
 	$(MKDIR) $(ISO_DIR)/boot/grub
 	$(CP) $(BINARY) $(ISO_DIR)/boot/$(TARGET).bin
 	$(CP) $(GRUB.CFG) $(ISO_DIR)/boot/grub/grub.cfg
 	grub-mkrescue -o $(ISO) $(ISO_DIR)
+else
+	@echo "$(BINARY) is not x86 multiboot compatible"
+	$(RM) $(BINARY)
+endif
+
+iso: compile
+	$(MAKE) $(ISO)
 
 run: compile
 	$(QEMU) -kernel $(BINARY) $(QEMU_DEBUG)
 
-run-iso: compile
-	$(MAKE) $(ISO)
+run-iso: iso
 	$(QEMU) -cdrom $(ISO)
-
-clean:
-	$(RM) $(BUILD_DIR) $(ISO_DIR) $(ISO)
diff --git a/kernel.pdf b/kernel.pdf
index f3c9460..5cafa0d 100644
--- a/kernel.pdf
+++ b/kernel.pdf
diff --git a/kernel.tex b/kernel.tex
index ead876e..36e13c2 100644
--- a/kernel.tex
+++ b/kernel.tex
@@ -124,18 +124,18 @@
 \bigskip

 

 Ideja za ovaj rad proizishla je iz ekstenzivnog korish\/c1enja {\eng GNU/Linux}

-sistema, kao i zhelja za razumevanjem rada rachunara na najnizhem nivou.

+sistema, kao i zhelja za razumevanjem rada rachunara na najnizhem nivou.\\

 

-Ceo kod je pisan u {\eng GNU Asembler}-u i {\eng C}-u i mozhe se nac1i na

+Ceo kod je pisan u {\eng GNU Assembler}-u i {\eng C}-u i mozhe se nac1i na

 {\eng GitHub}-u na stranici {\eng\url{https://github.com/aleksav013/mykernel}}.

-Kod, zajedno sa svim alatima za njegovo korishenje i upotrebu, je dostupan pod

-{\eng GPLv3} licencom.

+Kod, zajedno sa svim alatima za njegovo korish\/c1enje i upotrebu, je dostupan

+pod {\eng GPLv3} licencom.\\

 

 Ovaj projekat se konstantno unapredjuje i nemoguc1e je odrzhavati

 sinhronizovanim fajlove koji sachinjavaju operativni sistem, a koji se

 istovremeno pominju u ovom radu. Iz tog razloga, rad c1e biti napisan za

 verziju operativnog sistema 1.0.0. Na stranici {\eng GitHub}-a ova verzija se

-mozhe nac1i pod {\eng tag/s} sekcijom na stranici projekta.

+mozhe nac1i pod {\eng tag/s} sekcijom na stranici projekta.\\

 

 Radi laksheg kompajlovanja koda od strane chitaoca, kreiran je {\eng toolchain}

 - set alata, specifichno za kompajlovanje ovog operativnog sistema, koji se

@@ -143,9 +143,9 @@ mozhe nac1i na stranici
 {\eng\url{https://github.com/aleksav013/aleksa-toolchain}},

 takodje dostupan pod {\eng GPLv3} licencom otvorenog koda. Set alata {\eng

 aleksa-toolchain} kreiran je takodje i iz razloga shto je zapravo neizbezhan

-proces kreiranja {\eng cross-compilera} - kompajlera koji kompapajluje kod za

-drugi sistem/arhitekturu na trenutnom sistemu/arhitekturi. Na taj nachin i

-drugi ljudi osim autora mogu doprineti izradi i pobojshanju ovog operativnog

+proces kreiranja \text{{\eng cross-compiler}-a} - kompajlera koji kompajluje

+kod za drugi sistem/arhitekturu na trenutnom sistemu/arhitekturi. Na taj nachin

+i drugi ljudi osim autora mogu doprineti izradi i poboljshanju ovog operativnog

 sistema u buduc1nosti.\\

 

 Ovaj projekat ima za cilj da prikazhe postupak kreiranja jednog za sada

@@ -166,9 +166,9 @@ ove familije nose zajednichki naziv upravo po sufiksu 86 koji se pojavljuje u
 imenima svih ovih procesora.\\

 

 U periodu od 1999. do 2003. {\eng AMD} je proshirio velichinu registra na 64 bita

-i ta arhitektura ima vishe naziva od kojih su najkorisheniji: {\eng x86\_64,

-amd64} i {\eng x64}. Velika vec1ina uredjaja danas koristi {\eng x86\_64} arhitekturu

-procesora.\\

+i ta arhitektura ima vishe naziva od kojih su najkorish\/c1eniji: {\eng

+x86\_64, amd64} i {\eng x64}. Velika vec1ina uredjaja danas koristi {\eng

+x86\_64} arhitekturu procesora.\\

 

 Jezgo operativnog sistema prikazano u ovom radu bazirano je na {\eng X86}

 arhitekturi sa registrom velichine 32 bita. Konkretna verzija ove arhitekture

@@ -182,7 +182,7 @@ imenom 80386 shto oznachava trec1u generaciju {\eng X86} arhitekture.
 Postoji vishe vrsta registara procesora\cite[75]{misc:1}. Neki od osnovnih

 registara koje je potrebno pomenuti dati su u tekstu koji sledi. Razlog zbog

 kojeg su navedena i imena registara prethodnih verzija {\eng X86} arhitekture

-je zbog toga shto je moguc1e adresirati prvih {\eng x} bitova ako se koristi

+je zbog toga shto je moguc1e adresirati prvih {\eng x} bitova, ako se koristi

 ime registra za {\eng x}-tobitnu verziju {\eng X86} arhitekture. Naravno, ovo

 vazhi samo ukoliko je duzhina registra nasheg sistema (32 bita), vec1a ili

 jednaka duzhini registra chiju notaciju koristimo.

@@ -222,7 +222,7 @@ gdtr & ldtr & idtr \\
 \hline

 \end{tabular}}\\

 

-Osim pomenutih, pochev od shesnaestobitne {\eng X86} arhitekture postoje i

+Osim pomenutih, pochev od shesnaestobitne {\eng X86} arhitekture, postoje i

 registri {\eng ah, bh, ch, dh (h-higher)} koji predstavljaju gornju polovinu

 (od 9. do 16. bita) {\eng ax, bx, cx, dx} registara redom. U daljem tekstu

 bic1e prikazan odnos izmedju registara o kome je ranije bilo rechi, kao i

@@ -253,7 +253,7 @@ Registri opshte namene imaju ulogu u chuvanju operandi i pokazivacha:
 \begin{itemize}

 \item Operandi za logichke i aritmetichke operacije

 \item Operandi za adresne kalkulacije

-\item Pokazivache na memorijsku lokaciju

+\item Pokazivacha na memorijsku lokaciju

 \end{itemize}

 

 Registri opshte namene se mogu koristiti proizvoljno prema potrebi. Medjutim,

@@ -262,8 +262,8 @@ se svakom od ovih registara dodeli neka specifichna uloga u kojoj je malo bolji
 od ostalih registara opshte namene.\\

 

 Na taj nachin kompajleri vec1inu vremena kreiraju bolji asemblerski kod nego

-ljudi, prosto iz razloga jer svaki od registara opshte namene takodje koriste i

-za njihovu specifichnu funkciju svaki put gde je to moguc1e.\\

+ljudi, prosto iz razloga shto svaki od registara opshte namene takodje koriste

+i za njihovu specifichnu funkciju svaki put gde je to moguc1e.\\

 

 Specifichna uloga registara opshte namene:

 \begin{itemize}

@@ -295,7 +295,7 @@ Specifichna uloga segmentnih registara:
     izvrshavaju.

 \item {\eng ds - data segment}. Osim {\eng ds}, segmentni registri za segmente

     podataka su i {\eng es, fs}, kao i {\eng gs}.

-\item {\eng ss - stack segment} {\eng ss} registar sadrzhi selektor segmenta

+\item {\eng ss - stack segment}. {\eng ss} registar sadrzhi selektor segmenta

     koji pokazuje na segment steka gde se chuva stek programa koji se trenutno

     izvrshava. Za razliku od registra za segment koda, {\eng ss} registar

     se mozhe eksplicitno postaviti shto dozvoljava aplikacijama da postave

@@ -309,27 +309,27 @@ Specifichna uloga segmentnih registara:
 Realni mod karakterishe 20-tobitna segmentirana memorija shto znachi da se

 mozhe adresirati samo malo vishe od jednog megabajta. Svi procesori pochev od

 80286 zapochinju u ovom modu nakon paljenja rachunara zbog kompatibilnosti. Da

-bismo mogli da adresiramo vishe memorije potrebno je da koristimo segmentne

+bismo mogli da adresiramo vishe memorije, potrebno je da koristimo segmentne

 registre.\\

 

-Postupak kojim iz realnoh moda prelazimo u zashtic1en mod naziva se daleki skok

-{\eng (far jump)} gde pri postavljanju segmentnih registara "skachemo" iz

-jednog segmenta u drugi. Daleki skok najchesh\/c1e podrazumeva promenu selektora

-segmenta, koji se nalazi u segmentu koda, i koji pokazuje na segment koda u

-kome se nalaze instrukcije koje se trenutno izvrshavaju.

+Postupak kojim iz realnog moda prelazimo u zashtic1eni mod naziva se daleki

+skok {\eng (far jump)} gde pri postavljanju segmentnih registara "skachemo" iz

+jednog segmenta u drugi. Daleki skok najchesh\/c1e podrazumeva promenu

+selektora segmenta, koji se nalazi u segmentu koda, i koji pokazuje na segment

+koda u kome se nalaze instrukcije koje se trenutno izvrshavaju.

 

 \section{Segmentacija}

 \medskip

 

 Segmentacija je reshenje kojim se omoguc1ava adresiranje vishe memorije nego

 shto je to hardverski predvidjeno. Segmentacija se postizhe korish\/c1enjem

-{\eng offset}-a. Sa segmenatcijom smo u realnom modu da adresiramo memoriju sa

-20 umesto predvidjenih 16 bitova.

+{\eng offset}-a. Upravo smo uz pomoc1 segmenatcije u realnom modu adresirali

+memoriju sa 20, umesto predvidjenih 16 bitova.

 

 \section{{\eng Protected mode}}

 \medskip

 

-Zashtic1en mod je stanje procesora u kojem procesor ima pun pristup celom

+Zashtic1eni mod je stanje procesora u kojem procesor ima pun pristup celom

 opsegu memorije za razliku od realnog moda. Maksimalna velichina {\eng RAM}

 memorije koju arhitektura {\eng i386} podrzhava je {\eng 4GB} upravo zbog

 velichine registra od 32 bita ($2^{32}B = 4GB$). Neki procesori koji

@@ -356,16 +356,16 @@ prve instrukcije.
 \section{Redosled pokretanja}

 \medskip

 

-Od pritiska dugmeta za paljenje rachunara, pa do uchitavanja operativnog sitema

-postoji ceo jedan proces. Nakon pritiska dugmeta rachunar prvo izvrshava {\eng

-POST (Power On Self Test)} rutinu koja je jedna od pochetnih faza {\eng BIOS}-a

-{\eng (Basic Input Output System)}. U {\eng POST}-u rachunar pokushava da

-inicijalizuje komponente rachunarskog sistema jednu po jednu i proverava da li

-one ispunjavaju sve uslove za startovanje rachunara. Ukoliko je ceo proces

-proshao bez greshaka nastavlja se dalje izvrshavanje {\eng BIOS}-a. {\eng BIOS}

-sada ima ulogu da pronadje medijum koji sadrzhi program koji c1e uchitati

-jezgro operativnog sistema u ram memoriju rachunara. Taj program se naziva

-{\eng Bootloader}.

+Od pritiska dugmeta za paljenje rachunara, pa do uchitavanja operativnog

+sistema postoji ceo jedan proces. Nakon pritiska dugmeta, rachunar prvo

+izvrshava {\eng POST (Power On Self Test)} rutinu, koja je jedna od pochetnih

+faza {\eng BIOS}-a {\eng (Basic Input Output System)}. U {\eng POST}-u,

+rachunar pokushava da inicijalizuje komponente rachunarskog sistema jednu po

+jednu i proverava da li one ispunjavaju sve uslove za startovanje rachunara.

+Ukoliko je ceo proces proshao bez greshaka, nastavlja se dalje izvrshavanje

+{\eng BIOS}-a. {\eng BIOS} sada ima ulogu da pronadje medijum koji sadrzhi

+program koji c1e uchitati jezgro operativnog sistema u ram memoriju rachunara.

+Taj program se naziva {\eng Bootloader}.

 

 %{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Boot_Sequence}}

 

@@ -388,13 +388,13 @@ odeljku Korish\/c1eni alati.
 

 %{\eng\url{https://wiki.osdev.org/Bootloader}}

 

-\section{{\eng Multiboot2} specifikacija}

+\section{{\eng Multiboot} specifikacija}

 \medskip

 

 {\eng Multiboot} specifikacija je otvoreni standard koji jezgrima obezbedjuje

 ujednachen nachin pokretanja od strane {\eng bootloader}-a usaglashenih sa ovom

 specifikacijom. Jedna od prvih stvari koji svako jezgro uradi je postavljanje

-konstanti definisanih {\eng multiboot2} standardom da bi bilo prepoznato od

+konstanti definisanih {\eng multiboot} standardom da bi bilo prepoznato od

 strane {\eng bootloader}-a i da bi mu bilo predato dalje upravljanje.

 

 \section{{\eng ELF}}

@@ -430,7 +430,7 @@ Assembler}-a.
 U daljem tekstu se mogu videti neki od alata korish\/c1enih u kreiranju ovog

 rada. Vec1ina korish\/c1enih alata poseduje {\eng GPLv3} licencu.

 {\eng GNU Public Licence} je licenca otvorenog koda koja dozvoljava

-modifikovanje i distribuiranje koda sve dok taj je taj kod javno dostupan.

+modifikovanje i distribuiranje koda sve dok je taj kod javno dostupan.

 Jedini programi sa ove liste koji nije kreirao {\eng GNU} su {\eng QEMU}

 virtuelna mashina, {\eng git} i {\eng NeoVim} koji koriste {\eng GPLv2}

 licencu.\\

@@ -501,7 +501,7 @@ Instrukcije za kompajlovanje date su u nastavku.
 Iako trenutno postoje mnogo popularnije alternative poput {\eng NASM (Netwide

 Assembler)} i {\eng MASM (Microsoft Assembler)} koji koriste noviju Intelovu

 sintaksu, autor se ipak odluchio za {\eng GASM} zbog kompatibilnosti sa {\eng

-GCC} kompajlerom. {\eng GASM} kosristi stariju {\eng AT\&T} sintaksu koju

+GCC} kompajlerom. {\eng GASM} koristi stariju {\eng AT\&T} sintaksu koju

 karakterishe: obrnut poredak parametara, prefiks pre imena registara i

 vrednosti konstanti, a i velichina parametara mora biti eksplicitno definisana.

 Zbog toga c1e mozhda nekim chitaocima biti koristan program {\eng intel2gas}

@@ -515,7 +515,7 @@ napisanog u asembleru.
 \smallskip

 

 {\eng GNU Linker} je korish\/c1en za linkovanje, tj. "spajanje" svog

-komapjlovanog koda u jednu binarnu datoteku tipa {\eng ELF} koja predstavlja

+kompajlovanog koda u jednu binarnu datoteku tipa {\eng ELF} koja predstavlja

 jezgro (kernel).

 

 \section{{\eng GCC}}

@@ -526,7 +526,7 @@ Izvorni kod softvera se mozhe nac1i na stranici
 korish\/c1enje.\\

 

 Isto kao i za {\eng GNU Binutils} moguc1e je pronac1i vec1 spreman paket u

-pojedinim distribucijama ali je preporuka manuelno kompajlovati iz

+pojedinim distribucijama, ali je preporuka manuelno kompajlovati iz

 prethodno navedenih razloga. Za {\eng Arch Linux} ovaj paket se mozhe nac1i na

 stanici {\eng\url{https://aur.archlinux.org/packages/i686-elf-gcc/}}.\\

 

@@ -578,14 +578,14 @@ Makefile}-ovi.
 \medskip

 

 Izvorni kod softvera se mozhe nac1i na stranici

-{\eng\url{https://www.gnu.org/software/make/}}

+{\eng\url{https://www.gnu.org/software/make/}},

 zajedno sa uput\/stvom za kompajlovanje i korish\/c1enje.\\

 

-{\eng Make}\cite{book:78575} nam omoguc1ava da sa lakoc1om odrzhavamo i manipulishemo izvornim

-fajlovima. Moguc1e je sve kompajlovati, obrisati, kreirati {\eng iso} fajl kao

-i pokrenuti {\eng QEMU} virtuelnu mashinu sa samo jednom kljchnom rechi u

-terminalu. Kreirani {\eng Makefile} za potrebe ovog projekta bic1e detaljno

-objashnjen u sekciji {\eng Build system}.

+{\eng Make}\cite{book:78575} nam omoguc1ava da sa lakoc1om odrzhavamo i

+manipulishemo izvornim fajlovima. Moguc1e je sve kompajlovati, obrisati,

+kreirati {\eng iso} fajl kao i pokrenuti {\eng QEMU} virtuelnu mashinu sa samo

+jednom kljuchnom rechi u terminalu. Kreirani {\eng Makefile} za potrebe ovog

+projekta bic1e detaljno objashnjen u sekciji {\eng Build system}.

 

 \section{Manje bitni alati}

 \medskip

@@ -605,7 +605,7 @@ Linux} kernel. Izvorni kod softvera se mozhe nac1i na stranici
 

 {\eng Git} je program koji nam pomazhe da odrzhavamo izvodne fajlove

 sinhronizovanim sa repozitorijumom. Osim toga znachajan je i njegov sistem

-kontrole verzija - moguc1nost da se za svaku promenu({\eng commit}) vidi

+kontrole verzija - moguc1nost da se za svaku promenu ({\eng commit}) vidi

 tachno koji su se fajlovi izmenili i koja je razlika izmedju neke dve verzije

 projekta.

 

@@ -613,7 +613,7 @@ projekta.
 \smallskip

 

 Izvorni kod softvera se mozhe nac1i na stranici

-{\eng\url{https://www.gnu.org/software/xorriso/}}

+{\eng\url{https://www.gnu.org/software/xorriso/}},

 zajedno sa uput\/stvom za kompajlovanje i korish\/c1enje.\\

 

 Sluzhi za kreiranje {\eng ISO} fajlova koji se mogu "narezati" na {\eng CD}

@@ -624,13 +624,13 @@ koji sadrzhi sve shto je neophodno za uspeshno podizanje sistema.
 \smallskip

 

 Izvorni kod softvera se mozhe nac1i na stranici

-{\eng\url{https://www.sourceware.org/gdb/}}

+{\eng\url{https://www.sourceware.org/gdb/}},

 zajedno sa uput\/stvom za kompajlovanje i korish\/c1enje.\\

 

 {\eng GDB} je {\eng GNU}-ov {\eng debugger} koji sluzhi za pronalazhenje

 greshaka u kodu, kao i aktivno prac1enje izvrshavanja programa (u ovom sluchaju

 jezgra). Uz pomoc1 ovog programa ustanovljeno je shta svako dugme na tastaturi

-vrac1a nakon pritiska shto je znachajno ubzalo proces mapiranja tastature.

+vrac1a nakon pritiska, shto je znachajno ubzalo proces mapiranja tastature.

 

 %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%

 %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%

@@ -648,7 +648,7 @@ operativnog sistema kreirao je Endrju S. Tanenbaum kao profesor Vrije
 univerziteta u Amsterdamu. Profesor Tanenbaum kreirao je operativni sistem kao

 primer principa koji su prikazani u njegovoj knjizi "Operativni sistemi: Dizajn

 i Implementacija" ({\eng Operating Systems: Design and

-Implementation})\cite{book:1400099}. Osim ove knjige Tanenbaum napisao je i

+Implementation})\cite{book:1400099}. Osim ove knjige, Tanenbaum napisao je i

 mnoge druge koje mogu biti od koristi svima koji zhele da se bave dizajnom

 operativnih sistema\cite{book:821745}\cite{book:915673}.

 Zanimljiva chinjenica je da je {\eng Minix} najpopularniji operativni sistem

@@ -665,14 +665,14 @@ najkorish\/c1enijim operativnim sistemom ikada.
 

 Vec1 duzhe od dve godine koristim operativni sistem sa {\eng Linux} jezgrom

 shto je bio i glavni razlog zashto sam izabrao rad na ovu temu.

-U toku izrade ovog projekta pozheleo sam da bolje razumem kako funkcionishe

+U toku izrade ovog projekta, pozheleo sam da bolje razumem kako funkcionishe

 izrada {\eng Linux} kernela i kako je to "zajednica" ona koja ga pokrec1e i

 odrzhava, a ne neka velika korporacija. Stoga sam odluchio da dam svoj doprinos 

 i poslao sam nekoliko zakrpa ({\eng patch}-eva) koji su primljeni i

 implemetirani u novoj 5.17 verziji {\eng Linux} kernela. Ovo iskustvo pokazalo

 mi je koliko je ozbiljna organizacija koja stoji iza celog tog projekta i

 koliko je bitno raditi na svim sferama nekog projekta kao shto su i izrada

-dokumentacije i spremnost da se edukuju i zaiteresuju mladi ljudi kojima c1e

+dokumentacije i spremnost da se edukuju i zainteresuju mladi ljudi kojima c1e

 ovakvo iskustvo znachiti u daljem profesionalnom usavrshavanju. Drago mi je

 shto me je ovaj projekat odvazhio da nachinim taj korak i doprinesem mozhda

 najvec1em softverskom projektu ikada.

@@ -681,13 +681,13 @@ najvec1em softverskom projektu ikada.
 \medskip

 Najpopularniji {\eng BSD} operativni sistemi su redom {\eng

 FreeBSD\cite{book:1310096}, OpenBSD} i {\eng NetBSD}. Svaki od njih ima

-razlichite ciljeve ali svi se slazhu u jednom: softver mora ostati minimalan.

+razlichite ciljeve, ali se svi slazhu u jednom: softver mora ostati minimalan.

 Svi ovi operativni sistemi svoje sistemske programe i biblioteke imaju napisano

-u duplo ako ne i nekoliko puta manje linija koda nego {\eng GNU/Linux}. To ih chini

-mnogo lakshim za odrzhavanje, ali i mnogo sigurnijim.\\

+u duplo, ako ne i nekoliko puta manje linija koda nego {\eng GNU/Linux}. To ih

+chini mnogo lakshim za odrzhavanje, ali i mnogo sigurnijim.\\

 

-{\eng BSD} oprativni sistemi razlikuju se od {\eng GNU/Linux}-a po tome shto su

-kod {\eng BSD}-a jezgro i korisnichki programi celina koje je nastala od

+{\eng BSD} operativni sistemi razlikuju se od {\eng GNU/Linux}-a po tome shto

+su kod {\eng BSD}-a jezgro i korisnichki programi celina koja je nastala od

 strane jednog tima ljudi i odrzhavaju se uporedo, dok je kod {\eng GNU/Linux}-a

 jezgro {\eng Linux}, a {\eng GNU Coreutils} chini korisnichke programe {\eng

 (user space)} i njihov razvoj je potpuno nezavisan. Zbog te chinjenice, {\eng

@@ -733,8 +733,8 @@ arhive, a zatim je {\eng patch}-uje (primenjuje skup izmena). Nakon toga
 korish\/c1enjem {\eng GCC} kompajlera na {\eng host} sistemu, kompajluje se

 poseban {\eng GCC} kompajler koji sluzhi za kompajlovanje izvornog koda

 namenjenog jezgru ovog operativnog sistema. Nakon toga on se instalira na

-put {\eng /opt/aleksa/usr/bin/} gde se nalazi novi {\eng SYSROOT} koji koristi

-{\eng Makefile}.

+put {\eng /opt/aleksa/usr/bin/}, gde se nalazi novi {\eng \$SYSROOT} koji

+koristi {\eng Makefile}.

 

 \section{{\eng Makefile}}

 \medskip

@@ -745,7 +745,7 @@ koji se pokrec1e ukucavanjem komande {\eng make $<$ime\_pravila$>$}. U tekstu
 koji sledi mozhe se videti koji je to set pravila koje su definisani za ovaj

 projekat.

 

-\medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=make,linerange={70-98}]{include/00.build/Makefile}\srb\end{minipage}\smallskip

+\medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=make,linerange={70-200}]{include/00.build/Makefile}\srb\end{minipage}\smallskip

 

 Mozhemo videti da je ovo kompleksnija forma {\eng Makefile}-a jer sadrzhi

 proces rekurzivnog pozivanja {\eng \$(MAKE)} komande. To znachi da ovaj

@@ -781,11 +781,11 @@ jeziku\cite{book:441007}\cite{book:690930}.
 {\eng as/boot.s}:\\

 

 U prvom delu postavljamo promenljive na vrednosti koje su odredjene {\eng

-Multiboot2} standardom da bi {\eng bootloader} prepoznao nashe jezgro.

+Multiboot} standardom da bi {\eng bootloader} prepoznao nashe jezgro.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot1.s}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Nakon toga postavljamo prvih 512 bajtova na prethodno pomenute vrednosti ali

+Nakon toga postavljamo prvih 512 bajtova na prethodno pomenute vrednosti, ali

 tako da za svaku promenljivu ostavljamo 32 bita prostora.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot2.s}\srb\end{minipage}\smallskip

@@ -795,7 +795,7 @@ podataka, redom.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot3.s}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Definishemo sekciju {\eng bss} u kojoj kreiramo stek i dodeljujemo mu 16

+Definishemo sekciju {\eng .bss} u kojoj kreiramo stek i dodeljujemo mu 16

 kilobajta.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot4.s}\srb\end{minipage}\smallskip

@@ -808,7 +808,7 @@ ima naziv {\eng "far jump"} jer skachemo van tekuc1eg segmenta.
 

 U segmentu koda postavljamo segmentne registre na adresu segmenta podataka.

 Zatim postavljamo {\eng esp} registar na pochetak steka koji smo

-inicijalizovali u {\eng bss} sekciji i predajemo upravljanje {\eng

+inicijalizovali u {\eng .bss} sekciji i predajemo upravljanje {\eng

 kernel\_main} funkciji.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=Assembler]{include/01.pocetak/boot6.s}\srb\end{minipage}\smallskip

@@ -880,7 +880,7 @@ niz karaktera a zatim iskoristi prethodnu funkciju.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga12.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Funkcija koja ispisuje realnan broj na ekran tako shto je prvo pretvori u niz

+Funkcija koja ispisuje realan broj na ekran tako shto je prvo pretvori u niz

 karaktera a zatim iskoristi funkciju za ispis niza karaktera.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/02.vga/vga13.c}\srb\end{minipage}\smallskip

@@ -897,7 +897,7 @@ brojache kolone i reda na pochetnu poziciju.
 Globalna tabela deskriptora je struktura u kojoj se chuvaju informacije o

 segmentima memorije.\\

 

-{\eng include/source/gdt.h}:

+{\eng include/source/gdt.h}:\\

 

 Koristimo {\eng \#ifndef} i {\eng \#define} direktive da bi se osigurali da se

 ovaj fajl ukljuchuje ({\eng include}-uje) samo jednom u toku celog rada

@@ -913,7 +913,6 @@ UINT16\_MAX...}.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt2.h}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Format u kom rachunar prihvata unos pojedinachnih definicija segmenata.

 Primetimo {\eng \_\_attribute\_\_((packed))}, na kraju definicije strukture. To

 nam oznachava da se nec1e ostavljati mesta u memoriji izmedju promenljivih

 unutar strukture, vec1 c1e se "pakovati" jedna do druge u memoriji.

@@ -951,7 +950,8 @@ funkciji.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt3.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Funkcija koja na osnovu parameta inicijalizuje jedan globalni segment memorije.

+Funkcija koja na osnovu parametara inicijalizuje jedan globalni segment

+memorije.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt4.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

@@ -963,7 +963,7 @@ inicijalizuje sve segmente memorije koji c1e se koristiti,
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt6.c}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-kao i poziva fukciju kojoj prosledjuje pokazivach na globalnu tabelu segmenata

+kao i poziva funkciju kojoj prosledjuje pokazivach na globalnu tabelu segmenata

 memorije.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/03.gdt/gdt7.c}\srb\end{minipage}\smallskip

@@ -976,12 +976,13 @@ memorije.
 

 Globalna tabela prekida je struktura koja nam govori koja funkcija zapravo

 reaguje kada procesor dobije zahtev za prekid ({\eng interrupt request}). Tada

-procesor pauzira ono shto trenutno radi i predaje upravljenje odredjenoj funkciji.\\

+procesor pauzira ono shto trenutno radi i predaje upravljanje odredjenoj

+funkciji.\\

 

 Funkcija je duzhna da dojavi procesoru da je c1e ona preuzeti ({\eng

 handle}-ovati) taj prekid i ukoliko je prekid fatalan (deljenje nulom, {\eng

-triple fault},...) funkcija ima zadatak da ukloni novonastali problem i obezbedi

-operativnom sistemu oporavak od greshke.\\

+triple fault},...) funkcija ima zadatak da ukloni novonastali problem i

+obezbedi operativnom sistemu oporavak od greshke.\\

 

 {\eng include/source/idt.h}:

 

@@ -999,8 +1000,8 @@ Struktura u kojoj rachunar prihvata globalnu tabelu prekida.
 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/04.idt/idt6.h}\srb\end{minipage}\smallskip

 

-Pokazivach na tabelu prekida koja se prosledjuje funkciji napisanoj u {\eng

-Assembler}-u, a koja uchitava tabelu prekida u odgovarajuc1i registar.

+Pokazivach na tabelu prekida koja se prosledjuje funkciji napisanoj u \text{{\eng

+Assembler}-u}, a koja uchitava tabelu prekida u odgovarajuc1i registar.

 

 \medskip\begin{minipage}{\textwidth}\eng\lstinputlisting[language=C]{include/04.idt/idt7.h}\srb\end{minipage}\smallskip

 

@@ -1107,9 +1108,9 @@ funkciji.
 \section{{\eng Heap}}

 \medskip

 

-{\eng Heap} za ovo jezgro kotisti algoritam\cite{book:1412} bitmape da bi na

-najefikasniji nachin chuvalo podatke o trenutno korishc1enim blokovima. Hip nam

-sluzhi da bismo dinamichki alocirali memoriju, tj. da bismo mogli da

+{\eng Heap} za ovo jezgro koristi algoritam\cite{book:1412} bitmape da bi na

+najefikasniji nachin sachuvalo podatke o trenutno korish\/c1enim blokovima. Hip

+nam sluzhi da bismo dinamichki alocirali memoriju, tj. da bismo mogli da

 koristimo globalne promenljive, kao i promenljive chiji zhivotni vek mora biti

 dugotrajniji od funkcije u kojoj je ta promenljiva nastala.\\